Nesposobni a dragoceni Za redovno stanje treba još ponešto, osim ukidanja vanrednog stanja! Radovan Marjanović

podnaslovi } Nesposobni a dragoceni „Istorijska proricanja” Dovoðenje „svojih ljudi” „Naš čovek” garantuje

„Naš čovek” garantuje

da će biti izgrađivan naš sistem, a razgrađivan njihov! Zato ga treba „držati” iako je neuspešan, zato je u ovakvim sistemima on tu i u najdubljoj starosti! Šta je takvom „rukovodiocu” važnije ili najvažnije, nepotrebno je pominjati. Ili pitati može li, sa uspehom, povezati dva tako različita rada? Nekad bi trebao, zvanično i za platu, da brine za društveno-korisni rad. Ali niti je na to mesto došao zbog kvalifikovanosti za taj rad i dotadašnjih uspeha u njemu, niti sa njega mora otići zbog neuspeha. (Ako i ode, otići će na isto ili slično mesto.) „Ostali” vide to što ni najmanje nije teško videti, vide i šta je potrebno da bi se došlo do takvih mesta, i ostalo na njima. Stvarno napredovanje radom i rezultatima rada na poslu a time i u društvu, kao realna mogućnost svakog zaposlenog (ključ socijalnog mira u rasno i nacionalno heterogenim SAD!), i dalje je nemogućnost. Baš kao u minulom sistemu, što znači i nemogućnost stvarne promene i ovog sistema! U ovome je i odgovor na pitanje koje se stalno postavlja od strane onih kojima ova razlika nije poznata: „šta traži” nestručnjak i došljak sa strane, na rukovodećem mestu u firmi koja ima sasvim dovoljno stručnih i u struci afirmisanih ljudi...

Dodatni razlog za, poslovno gledano, slabo ili neefikasno rukovođenje, jeste što ni sadašnji „sistemski radnici” ne znaju kakav sistem treba da izgrađuju. Znaju kakav treba da „razgrađuju”: dosadašnji ili socijalistički. Znaju da treba da se bave „tranzicijom”, ali uglavnom u smislu „prelaza sa socijalističkog”, ne i u smislu „prelaza na” (to i to). Novi problem je postojanje dosta različitih shvatanja „toga i toga” ili sistema koji treba izgrađivati unutar vladajuće koalicije, i njegovo stalno ponovno određenje i modifikovanje shodno odnosu snaga u njoj... Stvarnog određenja i njegovog stvarnog izgrađivanja, tu nema: za to je tu neophodna stvarna parlamentarna većina, brojem i jedinstvom. Što u prvi plan gura novi problem: obezbeđivanja odgovarajuće pozicije u onom što od nazovi sistema bude izgrađeno, za svoju partiju! Pa i vezivanjem zaposlenih za sebe kao eksponenta te partije, a ne kao rukovodioca. (Ne bi smelo ali je praksa, da TV prenosi istupanja državnih funkcionera ispod oznaka svojih partija.)